Osnivanje firme u Srbiji za strane državljane: dokumentacija, registracija i koraci posle osnivanja

Osnivanje firme u Srbiji za strane državljane omogućava stranim fizičkim i pravnim licima da pokrenu poslovanje, budu vlasnici privrednog društva, registruju preduzetničku delatnost ili organizuju prisustvo strane kompanije na domaćem tržištu. Ipak, registracija u Agenciji za privredne registre predstavlja samo jedan deo procesa, jer nakon nje slede bankarski, poreski, računovodstveni i, kada je primenljivo, imigracioni koraci.

Strani državljanin može biti jedini osnivač društva sa ograničenom odgovornošću, jedan od više članova društva, direktor, preduzetnik ili ovlašćeno lice ogranka strane kompanije. Strano pravno lice takođe može osnovati privredno društvo u Srbiji, ali se tada priprema dodatna dokumentacija matične kompanije, sa odgovarajućim prevodom, apostilom ili legalizacijom.

Pre podnošenja registracione prijave važno je izabrati odgovarajuću pravnu formu, poslovno ime, pretežnu delatnost, sedište i način upravljanja. Potrebno je razmotriti i da li će strani osnivač aktivno raditi u firmi, da li planira boravak u Srbiji i da li mu je potrebna viza D ili jedinstvena dozvola.

Da li strani državljanin može da osnuje firmu u Srbiji

Strani državljanin može da osnuje firmu u Srbiji kao jedini osnivač ili zajedno sa drugim domaćim i stranim fizičkim ili pravnim licima. Firma sa stranim vlasnikom registruje se prema pravilima koja važe za izabranu pravnu formu, uz dodatne zahteve povezane sa identifikacijom stranog osnivača i upotrebom inostranih dokumenata.

U praksi se najčešće pojavljuju sledeće situacije:

• strani državljanin kao jedini vlasnik društva sa ograničenom odgovornošću
• dva ili više stranih osnivača
• zajedničko ulaganje domaćih i stranih osnivača
• strano pravno lice kao osnivač društva u Srbiji
• strani državljanin kao direktor
• strani državljanin koji registruje preduzetnika
• strana kompanija koja osniva ogranak ili predstavništvo

Vlasništvo nad firmom ne treba poistovećivati sa pravom na boravak i rad. Stranac može biti vlasnik firme bez automatskog sticanja privremenog boravka, vize ili prava da lično obavlja rad u Srbiji.

Koju pravnu formu izabrati

Izbor pravne forme utiče na odgovornost osnivača, poreske i računovodstvene obaveze, način upravljanja, mogućnost ulaska novih partnera i budući razvoj poslovanja. Zbog toga odluku ne treba zasnivati samo na brzini ili trošku registracije.

Za strane državljane najčešće su relevantni:

• društvo sa ograničenom odgovornošću
• preduzetnik
• ogranak stranog privrednog društva
• predstavništvo stranog privrednog društva

Društvo sa ograničenom odgovornošću

Društvo sa ograničenom odgovornošću, odnosno DOO, zasebno je pravno lice. Može imati jednog ili više članova, a članovi po pravilu ne odgovaraju svojom ličnom imovinom za obaveze društva, osim u zakonom propisanim situacijama.

DOO je često odgovarajući izbor kada strani osnivač planira:

• dugoročnije poslovanje u Srbiji
• saradnju sa domaćim i stranim poslovnim partnerima
• zapošljavanje radnika
• ulazak dodatnih članova ili investitora
• razvoj većeg poslovanja
• jasnije odvajanje privatne i poslovne imovine

Upravljanje se uređuje osnivačkim aktom. Društvo može imati jednog ili više direktora, a članovi mogu urediti međusobne odnose, udele, prava glasa, raspodelu dobiti i prenos udela.

DOO ima više formalnih, računovodstvenih i poreskih obaveza od preduzetnika. Zato treba unapred planirati vođenje poslovnih knjiga, poreske prijave, rad direktora i troškove redovnog poslovanja.

Preduzetnik

Preduzetnik je fizičko lice registrovano za obavljanje delatnosti. Strani državljanin može registrovati preduzetničku radnju ako ispunjava propisane uslove i pripremi odgovarajuću dokumentaciju.

Ova forma može biti praktična kada stranac planira:

• samostalno pružanje usluga
• jednostavniju poslovnu strukturu
• manji obim poslovanja
• poslovanje bez dodatnih članova društva
• poreski model koji odgovara njegovoj delatnosti i prihodima

Važna razlika u odnosu na DOO jeste odgovornost. Preduzetnik za obaveze nastale u vezi sa poslovanjem odgovara celokupnom svojom imovinom.

Pre registracije treba proveriti koji poreski model može da se primeni, da li delatnost ispunjava uslove za paušalno oporezivanje i kakve će biti obaveze u vezi sa vođenjem knjiga, porezima i doprinosima.

Ogranak stranog privrednog društva

Ogranak predstavlja organizacioni deo stranog privrednog društva preko kog matična kompanija obavlja delatnost u Srbiji. Ogranak nema svojstvo posebnog pravnog lica, pa za njegove obaveze odgovara matično strano društvo.

Ova forma može odgovarati stranoj kompaniji koja želi da:

• neposredno posluje u Srbiji
• zadrži organizacionu vezu sa matičnim društvom
• obavlja registrovanu delatnost preko lokalnog ogranka
• imenuje zastupnika za poslovanje u Srbiji

Za registraciju se priprema dokumentacija strane kompanije, odluka o osnivanju ogranka, podaci o zastupniku i drugi potrebni dokumenti, uz prevod i odgovarajuću overu.

Predstavništvo stranog privrednog društva

Predstavništvo je organizacioni deo strane kompanije koji služi za prethodne i pripremne aktivnosti povezane sa poslovanjem matičnog društva.

Ono se uglavnom koristi za:

• istraživanje tržišta
• uspostavljanje kontakata
• promociju matične kompanije
• pripremu budućih poslovnih aktivnosti
• administrativnu podršku matičnom društvu

Predstavništvo nije namenjeno redovnom neposrednom obavljanju komercijalne delatnosti na isti način kao privredno društvo ili ogranak. Zato je pre registracije važno proveriti da li njegova ograničenja odgovaraju stvarnom poslovnom planu.

Kako izabrati poslovno ime firme

Poslovno ime treba proveriti pre pripreme i podnošenja registracione prijave. Naziv ne sme biti isti ili toliko sličan već registrovanom nazivu da može izazvati zabunu.

Poslovno ime najčešće sadrži:

• naziv firme
• oznaku pravne forme
• mesto sedišta
• druge obavezne elemente u skladu sa izabranom formom

Kod izbora naziva treba proveriti:

• da li je naziv slobodan
• da li je pravilno napisan
• da li odgovara pravnoj formi
• da li je u skladu sa propisima
• da li može dovesti u zabludu u vezi sa delatnošću ili identitetom firme

Firma može registrovati i skraćeno poslovno ime, ako su ispunjeni propisani uslovi. Provera naziva pre izrade osnivačkog akta smanjuje rizik od odbacivanja prijave i ponovne pripreme dokumentacije.

Izbor pretežne delatnosti i šifre delatnosti

Prilikom registracije firma određuje pretežnu delatnost i odgovarajuću šifru delatnosti. Pretežna delatnost predstavlja onu koju firma planira da obavlja kao glavnu poslovnu aktivnost.

Registrovana pretežna delatnost ne znači nužno da firma ne može obavljati i druge dozvoljene delatnosti. Ipak, za određene poslove mogu biti potrebne posebne licence, saglasnosti, odobrenja ili dodatni uslovi.

Izbor šifre delatnosti može uticati na:

• poreski položaj
• mogućnost paušalnog oporezivanja preduzetnika
• postupanje banke
• izdavanje dozvola
• računovodstvene obaveze
• primenu posebnih propisa
• mogućnost učešća na određenim tržištima

Zato šifru delatnosti treba birati prema stvarnom poslovnom modelu, a ne samo prema opštem opisu planiranog posla.

Sedište i poslovna adresa

Svaka firma mora imati registrovano sedište u Srbiji. Sedište je adresa na kojoj se vodi poslovna i službena komunikacija i na koju mogu stizati dokumenta državnih organa, sudova, banaka i poslovnih partnera.

Pre registracije treba proveriti:

• da li firma ima pravo da koristi adresu
• da li vlasnik prostora dozvoljava registraciju sedišta
• da li će pošta biti redovno primana
• da li adresa odgovara uslovima konkretne delatnosti
• da li su sedište i stvarno mesto poslovanja isti

Strani osnivač koji nema sopstveni prostor može koristiti odgovarajuću poslovnu adresu, pod uslovom da je taj odnos pravilno uređen i da se pošta može pouzdano primati.

Netačna ili nedostupna adresa može izazvati probleme u komunikaciji sa institucijama, bankom i drugim licima. Zato sedište ne treba birati samo formalno.

Osnivački akt i upravljanje firmom

Osnivački akt uređuje osnovne podatke o društvu i odnose među osnivačima.

Kod jednog osnivača donosi se odluka o osnivanju, dok se kod više osnivača zaključuje ugovor o osnivanju.

Osnivački akt najčešće uređuje:

• podatke o osnivačima
• poslovno ime i sedište
• pretežnu delatnost
• visinu osnovnog kapitala
• udele članova
• način upravljanja
• imenovanje direktora
• zastupanje društva
• prava i obaveze članova
• prenos udela
• druga pitanja važna za poslovanje

Kada društvo ima više članova, različite uloge, nejednake udele ili poseban način donošenja odluka, generički obrazac često nije dovoljan za jasno uređivanje odnosa.

Dobro postavljen osnivački akt može smanjiti rizik od budućih sporova između članova i problema u upravljanju firmom.

Da li je moguće osnovati firmu bez dolaska u Srbiju

Osnivanje firme preko punomoćja može omogućiti stranom osnivaču da završi veliki deo postupka bez ličnog dolaska u Srbiju.

Za to je najčešće potrebno pripremiti:

• punomoćje za ovlašćeno lice
• overu potpisa
• apostil, kada je potreban
• punu legalizaciju, kada se apostil ne primenjuje
• prevod dokumenta na srpski jezik
• dokumentaciju pogodnu za elektronsku registraciju

Punomoćje treba jasno da odredi koje radnje punomoćnik sme da preduzme, uključujući pripremu i potpisivanje dokumenata, podnošenje registracione prijave i komunikaciju sa nadležnim organima.

Način overe zavisi od države u kojoj je dokument izdat, međunarodnih ugovora i vrste dokumenta. Zato apostil nije automatski potreban za svaku državu i svaku ispravu.

Iako se firma može registrovati bez dolaska osnivača, otvaranje poslovnog računa i pojedini kasniji postupci mogu zahtevati dodatnu identifikaciju ili prisustvo u skladu sa pravilima konkretne banke ili institucije.

Dokumentacija za osnivanje firme

Dokumentacija zavisi od pravne forme i od toga da li je osnivač strano fizičko ili pravno lice.

Strani državljanin kao fizičko lice

Kada firmu osniva strani državljanin, najčešće se pripremaju:

• važeći pasoš
• podaci o državljanstvu i adresi
• osnivački akt
• odluka o imenovanju direktora, kada je potrebna
• podaci o sedištu i delatnosti
• punomoćje, ako postupak vodi ovlašćeno lice
• dokaz o uplati propisane naknade
• druga dokumentacija prema pravnoj formi

Podaci iz pasoša moraju biti tačno preneti u dokumentaciju i elektronsku prijavu. Ako se koristi kopija stranog dokumenta, treba proveriti da li je potrebna overa, prevod ili dodatna potvrda autentičnosti.

Strano pravno lice kao osnivač

Kada je osnivač strana kompanija, dokumentacija može obuhvatiti:

• izvod iz registra države osnivanja
• dokaz o postojanju i registraciji stranog društva
• podatke o njegovim zakonskim zastupnicima
• odluku nadležnog organa o osnivanju firme u Srbiji
• osnivački akt novog društva
• punomoćje
• apostil ili drugu legalizaciju
• prevod ovlašćenog sudskog tumača
• podatke i dokumentaciju o stvarnom vlasniku

Izvod iz stranog registra treba da bude dovoljno aktuelan i da jasno pokazuje naziv, sedište, registracioni broj i ovlašćena lica matične kompanije.

Dokumentacija za preduzetnika

Strani državljanin koji registruje preduzetnika najčešće priprema:

• identifikacionu ispravu
• podatke o poslovnom imenu
• adresu sedišta
• pretežnu delatnost
• registracionu prijavu
• dokumentaciju o ispunjenosti posebnih uslova, ako je potrebna
• dokaz o plaćenoj naknadi
• punomoćje, kada prijavu podnosi ovlašćeno lice

Kod preduzetnika treba unapred razmotriti poreski model, ličnu odgovornost i planirani obim poslovanja.

Prevod, apostil i legalizacija stranih dokumenata

Strani dokumenti moraju biti pripremljeni u obliku koji omogućava njihovu upotrebu u Srbiji.

U zavisnosti od države porekla i vrste isprave, mogu biti potrebni:

• prevod na srpski jezik
• prevod ovlašćenog sudskog tumača
• apostil
• puna legalizacija
• potvrda ili overa u skladu sa međunarodnim ugovorom
• overena kopija dokumenta

Prevod i legalizacija nisu isto. Prevod obezbeđuje sadržaj dokumenta na srpskom jeziku, dok apostil ili legalizacija potvrđuju autentičnost javne isprave za međunarodnu upotrebu.

Pre pripreme dokumentacije treba proveriti:

• da li Srbija i država porekla imaju bilateralni sporazum
• da li se primenjuje Haška konvencija
• da li je apostil dovoljan
• da li je potrebna puna legalizacija
• da li dokument uopšte zahteva dodatnu overu

Nepravilno preveden ili legalizovan dokument može dovesti do odbacivanja prijave ili zahteva za dopunu.

Elektronska registracija firme u APR-u

Registracija privrednih društava, uključujući DOO, podnosi se elektronskim putem Agenciji za privredne registre.

Postupak najčešće obuhvata:

1. izbor pravne forme
2. proveru poslovnog imena
3. određivanje sedišta
4. izbor pretežne delatnosti
5. pripremu osnivačkog akta
6. imenovanje direktora
7. pripremu dokumenata stranog osnivača
8. prevod, apostil ili legalizaciju
9. popunjavanje elektronske registracione prijave
10. prilaganje elektronskih dokumenata
11. potpisivanje prijave kvalifikovanim elektronskim potpisom
12. plaćanje registracione naknade
13. podnošenje prijave APR-u
14. praćenje predmeta i postupanje po eventualnom nalogu

Elektronska registracija ne znači da se prijava automatski usvaja. Dokumentacija mora biti potpuna, podaci usklađeni, a elektronski dokumenti pripremljeni u odgovarajućem obliku.

Strani osnivač koji nema odgovarajući domaći kvalifikovani elektronski potpis može postupak sprovesti preko ovlašćenog podnosioca, uz uredno punomoćje.

Šta se dobija registracijom firme

Nakon usvajanja prijave firma dobija rešenje o registraciji i upisuje se u odgovarajući registar.

Registracijom se najčešće dobijaju:

• poslovno ime
• matični broj
• poreski identifikacioni broj
• registrovano sedište
• pretežna delatnost
• podaci o članovima
• podaci o direktoru ili drugom zastupniku
• podaci o osnovnom kapitalu i udelima, kada su primenljivi

Jednošalterski sistem omogućava da se određene poreske prijave podnesu kroz povezani registracioni postupak. Ipak, registracija firme ne znači da su završene sve poreske, bankarske i evidencione obaveze.

Koliko traje registracija firme

Trajanje registracije zavisi od urednosti prijave i dokumentacije. Kada je prijava potpuna, APR odlučuje u propisanom roku.

Ukupan postupak može trajati duže ako:

• nedostaje dokument
• elektronski prilog nije u odgovarajućem obliku
• podaci u prijavi i dokumentima nisu usklađeni
• poslovno ime nije prihvatljivo
• strana isprava nije pravilno legalizovana
• prevod nije odgovarajući
• podnosilac dobije nalog za dopunu ili ispravku

Registracija firme predstavlja važan korak, ali ne i završetak celog procesa. Posle rešenja slede poslovni račun, stvarni vlasnik, računovodstvo i druga pitanja.

Otvaranje poslovnog računa

Firma nakon registracije otvara poslovni račun u banci. Poslovni račun služi za prijem uplata, plaćanje obaveza, poslovanje sa partnerima i obavljanje drugih transakcija firme.

Banka najčešće traži:

• rešenje o registraciji
• podatke o PIB-u
• osnivački akt
• identifikaciona dokumenta direktora i ovlašćenih lica
• podatke o članovima i stvarnom vlasniku
• karton deponovanih potpisa
• OP obrazac, kada ga banka traži
• dodatnu dokumentaciju o poreklu kapitala ili svrsi poslovanja
• dokumentaciju strane matične kompanije, ako je osnivač pravno lice

Banke primenjuju pravila identifikacije klijenata i procene rizika. Kod firme sa stranim vlasnikom mogu tražiti dodatne informacije o vlasničkoj strukturi, izvoru sredstava, planiranim transakcijama i poslovnim partnerima.

Otvaranje računa nije automatski deo registracije. Svaka banka samostalno odlučuje o uspostavljanju poslovnog odnosa u okviru svojih pravila i zakonskih obaveza.

Evidentiranje stvarnog vlasnika

Pravna lica koja podležu ovoj obavezi treba da evidentiraju stvarnog vlasnika u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Stvarni vlasnik je fizičko lice koje neposredno ili posredno ima konačnu kontrolu nad pravnim licem, vlasnički interes ili drugi odlučujući uticaj.

Kod jednostavne vlasničke strukture to može biti strani državljanin koji je jedini član DOO. Kod složenije strukture, naročito kada je osnivač strano pravno lice, potrebno je pratiti vlasnički lanac do fizičkog lica koje ispunjava uslove za stvarnog vlasnika.

Za pravilno evidentiranje važno je:

• utvrditi vlasničku strukturu
• prikupiti dokumentaciju na osnovu koje je stvarni vlasnik određen
• uneti podatke u propisanom roku
• sačuvati dokumentaciju
• ažurirati podatke kada nastane promena

Propuštanje ove obaveze može dovesti do pravnih i administrativnih posledica.

Kvalifikovani elektronski potpis

Kvalifikovani elektronski potpis važan je za redovno elektronsko poslovanje sa državnim organima i određenim sistemima.

Može biti potreban za:

• pristup elektronskim poreskim uslugama
• potpisivanje elektronskih prijava
• komunikaciju sa Poreskom upravom
• evidentiranje stvarnog vlasnika
• podnošenje finansijskih izveštaja
• korišćenje drugih elektronskih servisa
• elektronsko potpisivanje određenih poslovnih dokumenata

Treba razlikovati potpis koji koristi ovlašćeni podnosilac prilikom osnivanja od elektronskog potpisa koji će direktor ili drugo ovlašćeno lice koristiti tokom kasnijeg poslovanja.

Računovodstvo i poreske obaveze

Posle registracije firma dobija redovne računovodstvene i poreske obaveze. One ne nastaju tek kada firma počne da ostvaruje značajan prihod.

Važno je na vreme urediti:

• izbor računovođe
• vođenje poslovnih knjiga
• evidenciju poslovnih promena
• izdavanje računa
• obračun poreza
• porez na dobit
• poreze i doprinose za zaposlene i angažovana lica
• PDV, kada postoji obaveza ili dobrovoljna prijava
• godišnje finansijske izveštaje
• druge poreske prijave i rokove

Kod preduzetnika poreske obaveze zavise od izabranog modela oporezivanja. Kod DOO treba planirati porez na dobit, eventualnu isplatu dobiti, zaradu ili naknadu direktora i druge obaveze.

Računovođu je preporučljivo uključiti pre prvih poslovnih transakcija, kako bi dokumentacija i evidencije od početka bile pravilno organizovane.

Zapošljavanje stranog direktora i zaposlenih

Imenovanje stranog državljanina za direktora nije isto što i automatsko sticanje prava na rad. Potrebno je utvrditi na kom pravnom osnovu direktor obavlja funkciju i da li mu je potrebna jedinstvena dozvola.

Kod stranog direktora ili zaposlenog treba razmotriti:

• ugovor o radu ili drugi osnov angažovanja
• prijavu na obavezno socijalno osiguranje
• poreske obaveze
• pravo na boravak i rad
• vizu D, kada je potrebna
• jedinstvenu dozvolu
• trajanje angažovanja
• usklađenost podataka firme i zaposlenog

Firma koja zapošljava strane državljane treba da uskladi radnopravnu, poresku i imigracionu dokumentaciju.

Osnivanje firme i boravak stranog državljanina

Osnivanje firme i privremeni boravak predstavljaju povezane, ali odvojene postupke. Firma može biti registrovana, a da strani osnivač još nema pravo na duži boravak ili rad u Srbiji.

Vlasništvo nad firmom ne garantuje:

• vizu D
• privremeni boravak
• jedinstvenu dozvolu
• pravo na rad
• stalno nastanjenje

Ako strani osnivač želi da živi i aktivno radi u Srbiji, mora da proveri koji mu je imigracioni osnov potreban.

U zavisnosti od slučaja mogu biti relevantni:

• viza D po osnovu zapošljavanja ili samozapošljavanja
• jedinstvena dozvola
• boravak po osnovu samozapošljavanja
• jedinstvena dozvola za stranog direktora
• drugi odgovarajući osnov

Osnivanje firme i jedinstvena dozvola treba da budu međusobno usklađeni. Poslovna dokumentacija, funkcija direktora, osnov angažovanja i stvarna poslovna aktivnost moraju odgovarati podacima koji se koriste u postupku za boravak i rad.

Kontaktirajte nas radi besplatne procene i organizacije celokupnog postupka osnivanja firme u Srbij

Najčešće greške stranih osnivača

Pogrešan izbor pravne forme

Strani osnivač može izabrati preduzetnika zbog jednostavnije registracije, a tek kasnije shvatiti da mu ne odgovaraju lična odgovornost, poreski model ili ograničene mogućnosti za ulazak partnera.

DOO takođe ne treba birati bez razumevanja računovodstvenih troškova, upravljanja i obaveza društva.

Nepotpuna dokumentacija

Nedostajući pasoš, neusklađeni podaci, zastareo izvod iz stranog registra ili nejasno punomoćje mogu zaustaviti registraciju.

Nepravilna legalizacija stranih isprava

Apostil nije potreban u svakoj situaciji, ali njegova odsutnost tamo gde jeste potreban može učiniti dokument neupotrebljivim. Isto važi za punu legalizaciju i prevod dokumentacije.

Pretpostavka da firma automatski rešava boravak

Registracija firme ne daje automatski pravo na boravak i rad stranom osnivaču ili direktoru.

Izbor neodgovarajuće šifre delatnosti

Pogrešna pretežna delatnost može izazvati probleme sa bankom, poreskim modelom, dozvolama ili praktičnim poslovanjem.

Formalna adresa bez pouzdane komunikacije

Sedište na kom se ne prima pošta može dovesti do propuštenih rokova, neuručenih dokumenata i problema sa institucijama.

Neotvaranje poslovnog računa na vreme

Bez poslovnog računa firma ne može normalno da obavlja većinu poslovnih transakcija.

Propuštanje prijave stvarnog vlasnika

Strani osnivači ponekad smatraju da su vlasnički podaci već dovoljno vidljivi kroz APR. Ipak, Centralna evidencija stvarnih vlasnika predstavlja posebnu obavezu kada je primenljiva.

Odlaganje računovodstvene podrške

Računovodstvene obaveze počinju od početka poslovanja. Naknadno sređivanje neurednih evidencija može biti složenije i skuplje.

Kako Derya Group Consulting može da pomogne

Derya Group Consulting pruža podršku stranim državljanima i stranim kompanijama tokom osnivanja firme i organizovanja početnih poslovnih koraka u Srbiji.

Podrška može obuhvatiti:

• razmatranje odgovarajuće pravne forme
• pripremu osnivačke dokumentacije
• pripremu punomoćja
• prevod dokumentacije na srpski jezik
• organizovanje apostila ili legalizacije
• elektronsko podnošenje prijave
• registraciju firme u APR-u
• pomoć oko poslovnog računa
• evidentiranje stvarnog vlasnika
• povezivanje sa računovodstvenom podrškom
• pomoć pri regulisanju vize D ili jedinstvene dozvole
• koordinaciju povezanih administrativnih postupaka

Kada se istovremeno rešavaju firma, banka, prevodi, porezi, boravak i rad, važno je da svaki korak bude vremenski i dokumentaciono usklađen sa ostalima.

Kontaktirajte nas radi besplatne procene i organizacije celokupnog postupka osnivanja firme u Srbiji.

Zaključak

Osnivanje firme u Srbiji za strane državljane moguće je kroz više pravnih formi, ali uspešan početak poslovanja ne završava se samom registracijom u APR-u.

Pre prijave treba pažljivo izabrati:

• pravnu formu
• poslovno ime
• pretežnu delatnost
• sedište
• način upravljanja
• status direktora
• način pripreme stranih dokumenata

Posle registracije slede:

• otvaranje poslovnog računa
• evidentiranje stvarnog vlasnika
• kvalifikovani elektronski potpis
• računovodstvo
• poreske obaveze
• prijava direktora i zaposlenih
• regulisanje boravka i rada stranih lica

Kada se poslovni, bankarski, poreski i imigracioni koraci planiraju kao celina, firma može da započne poslovanje sa jasnije uređenim obavezama i manjim rizikom od administrativnih problema.

Najčešća pitanja

Da li strani državljanin može biti jedini vlasnik firme u Srbiji?

Da, strani državljanin može biti jedini osnivač i član društva sa ograničenom odgovornošću u Srbiji, pod uslovom da pripremi potrebnu dokumentaciju i sprovede odgovarajući postupak registracije.

Da li je bolje osnovati DOO ili registrovati preduzetnika?

Odgovor zavisi od obima poslovanja, odgovornosti, poreskog modela, broja osnivača i planova za razvoj. Preduzetnik odgovara ličnom imovinom, dok je DOO zasebno pravno lice sa drugačijom strukturom obaveza.

Da li se firma može osnovati bez dolaska u Srbiju?

U mnogim slučajevima može, preko uredno ovlašćenog punomoćnika. Potrebno je pravilno pripremiti punomoćje, prevode i legalizaciju stranih dokumenata.

Koja dokumentacija je potrebna stranom osnivaču?

Strani osnivač kao fizičko lice najčešće priprema pasoš, osnivački akt, podatke o firmi i eventualno punomoćje. Kada je osnivač strano pravno lice, potrebni su i izvod iz stranog registra, odluka matične kompanije i dokumentacija o ovlašćenim licima.

Da li strani dokumenti moraju imati apostil?

Ne uvek. Potreba za apostilom zavisi od države porekla dokumenta, međunarodnih ugovora i vrste isprave. U nekim slučajevima potrebna je puna legalizacija, dok se za određene države dodatna overa ne zahteva.

Koliko traje registracija firme u APR-u?

APR odlučuje u propisanom roku kada je prijava uredna. Ukupan postupak može trajati duže ako dokumentacija nije potpuna, ako je potreban nalog za dopunu ili ako strani dokumenti nisu pravilno pripremljeni.

Da li firma odmah dobija PIB?

PIB se dodeljuje kroz povezani registracioni postupak. Ipak, nakon toga slede dodatni bankarski, poreski i evidencioni koraci.

Da li se poslovni račun otvara automatski?

Ne. Poslovni račun otvara se u banci nakon registracije firme, a banka sprovodi sopstvenu identifikaciju i proveru dokumentacije.

Da li strani osnivač mora da prijavi stvarnog vlasnika?

Pravna lica koja podležu ovoj obavezi moraju evidentirati stvarnog vlasnika u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Kod firme sa stranim vlasnikom često je potrebno prikupiti dokumentaciju o celom vlasničkom lancu.

Da li osnivanje firme daje pravo na privremeni boravak i rad?

Ne. Osnivanje firme ne daje automatski pravo na privremeni boravak ili rad. Strani osnivač ili direktor mora posebno da reguliše odgovarajući imigracioni status.

Da li je stranom direktoru potrebna jedinstvena dozvola?

Može biti potrebna ako strani direktor boravi i aktivno radi u Srbiji. Tačan osnov zavisi od načina angažovanja, državljanstva i drugih okolnosti konkretnog slučaja.